U nedelju, 28.novembra, u Kulturnom Centru Zrenjanina, koncert je održao jedan od najboljih glumaca, recitatora i pevača, sa ovih prostora, gospodina Rade Šerbedžija. Dobrodošlicu i zahvalnost gospodinu Šerbedžiji uputila je Ankica Dostanić, direktorka Kulturnog Cetra Zrenjanina, kao i predstavnici medija među kojima su bili RTV Santos, List Zrenjanin, SV Medija, Portal Sport Info, Večernje Novosti i naravno naš portal Filmske Lokacije.
Na samom početku razovora, gospodin Šerbedžija se našalio i ispričao nam jednu anegdotu sa snimanja fimova Živojina Pavlovića, u kojima je uvek glumio sa revolverom, jer je Žika tako hteo. Počevši od prvog filma “Crveno Klasje” do “Dezertera” u Beogradu, revolver nikada nije izostao. Takođe, kad je snimana “Pesma” Oskara Daviča, u jednom Beogradskom potkrovlju, Ljuba Tadić koji je inače bio Radetov najbolji prijatelj, u pauzi snimanja, prikrao se do revolvera, uzeo ga, i opalio naposredno pored Radetovog uha, tako da Rade naredna 3 minuta ništa nije čuo, da bi mu se nakon toga sluh ponovo vratio, i mislio je da je sve uredu, ali vremenom je počeo da viče dok priča i njegova gluvoća je progesivno rasla, pa danas veoma slabo čuje, ali kako kaže i odgovara mu to, jer danas ljudi mnogo gluposti izgovore pa mu je drago što ih ne čuje.
– Kako je to biti umetnik, za kojeg ne postoje granice, ne posoje carine, kako i sami kažete u jednoj svojoj pesmi “Imam pjesmu za tebe”. Da li zaista za Vas ne postoje granice?
“Ne razmisljam o tome nikada, niti sam razmišljao, niti sam sebe doživljavao nešto posebno kao umetnika, niti sam stvarao neki mit o tome, ja sam sportaš i to je moj odnos prema umetnosti i prema životu. Samo daš sve od sebe i radiš ono što ti padne na pamet. Nikad nisam razmišljao kao mlad glumac da bih želeo igrati Hamleta, a igrao sam ga dva puta, nikada nisam hteo igrati Ričarda III, a igrao sam ga tri puta. Nisam imao nikakav plan, to hoću da kažem, a možda i zbog toga što sam kao mlad glumac posle prve godine akademije, počeo da dobijam glavne uloge i to nije prestalo. Kako sam počeo na prvoj godini akademije, tako do današnjeg dana. Možda jednostavno nisam imao ni vremena da pravim neki plan. Uvek su me vukli za rukav, i danas kada bih razmišljao o tome, žao mi je što sam toliko mnogo radio , ima stvari kojih možda ne bih radio ili nisam trebao raditi, ali opet baš me briga, nisam neki perfekcionista, ne mislim da je umtnost savršena niti težim za njom da bude savršena, svaka umetnost u sebi ima neki život, neku falinku, nekih kvaliteta i ja je volim baš takvu.”
O filmu “Život je lep” Rade Šerbedžija kaže:
“Film “Život je lep”, je meni jedan od najdražih filmova u kojima sam sudjelovao. Film koji je brilijantno napravio Bora Drašković, koji je još napravio nekoliko vrhunskih filmova. Bora je jedan super filmski i kazališni reditelj. Žao mi je što više nije radio u kazalištu, ali takva su bila vremena i tako je on odlučio. “Život je lep” je poseban, svi su tu sudjelovali i ja ga opet pamtim po nečem posebnom, bio je divan i važan film, a meni je najvažnije bilo što sam se družio sa Gagom Nikolićem i Sonjom Savić, mi smo bili neuništiva trojka ludovali smo po Banatu, Bačkoj, po Novom Sadu.”
FILMSKE LOKACIJE KOJE SMO OBIŠLI
Sledeći film kojeg smo se dotakli, bio je “Užička Republika” i Radetova uloga Majora Koste Barca.
“Ima tu jedna zgodna stvar, ja baš nisam mnogo voleo te filmove, tu vrstu filmova, čak sam bio na neki način i kritičan prema činjenici da , npr. filmovi kao Neretva i Sutjeska, pa i Užička rebublika kasnije, da su imali toliki budžet da je bio više nego celi fond za kulturu i umjetnost Hrvatske cele, to je bilo užasno vreme, ali u Užičkoj republici sam igrao Majora Barca jer mi se svideo scenario za taj lik, a ima i jedna zgodna stvar, taj Major Barac izvrši samoubojstvo kad vidi sve te ljude koji su tamo došli, te sanduke, te mrtve jer on nije bio četnik, bio je kraljevski oficir, iz jedne veoma bogate srpske obitelji i on je izvršio samoubojstvo. Ja sam napravio tu scenu i scena je bila fantastična, međutim Žika Mitrović, režiser, kome je to bilo malo opasno, jer je on postao u tom smislu jako simpatičan lik, pravi čovjek, moralan, i on mene zamoli, kaže hajde da te ubijem, ipak, za svaki slučaj i on to napravi, a ja budala pristanem i zeznem se. Kad je film bio gotov, pokazali su Drugu Titu i pokojni Kresoja, moj prijatelj, koji je bio prisutan na projekciji tog filma, pričao mi šta je bilo. Kaže Josip Broz je gledao film, okrenuo se ka Žiki i kaže, slušaj Nikoliću, pa što si bre ubio ovog Šerbedžiju, bezveze, to je jako interesantan lik, mnogi takvi ljudi koji su se našli u takvoj situaciji kad su shvatili šta je, izvršili su samoubojstvo. Isto tako i Serđo Leoni kad je gledao film, pitao je šta se to desilo sa glavnim junakom. Eto to je bila jedna greška, a volio sam taj lik.”, rekao je Šerbedžija.
Da li biste mogli da prokomentarišete film “Variola Vera”, i lik doktora Grujića, kojeg ste igrali. Ipak taj film je nekako ostavio utisak na sve nas?
“To je jedan vrlo važan film, jedan sjajan film, Goran Marković napravio, kao što je i sve ostale filmove napravio sjajno, brilijantan režiser. Taj moj Grujić je bio blesav, šašav, bio je predstavnik našeg mentaliteta. Mnogi bi ga mogli optužiti danas, kad se govori o ovim stvarima, o ovim siledžijama i svemu što se sada događa u svetu, to je jedna veoma osetljiva stvar i ne bih želeo u to da se uplićem, ja sam naravno na strani žena i svega toga što im se dešava, ne samo to nego celi položaj žena kroz našu istoriju to je katastrofa, jer su one nepravedno potisnute u drugi plan iza nas muškaraca jer mi još uvjek živimo u tom patrijahalnom svjetu, to je istina, ali taj Grujić je bio jedna nesreća, moje kćeri kad su gledale film, kažu tata pa šta si ti to glumio, ali kad dođe stani pani, Grujić se pokaže kao jedan moralan čovek, fantastičan, hrabar čovek.”
Gospodine Šerbedžija na početku Vaše pevačke karijere, rekli ste jednom prilikom kad smo pričali o emociji: “Ja na koncert krenem i jurim emociju, evidentno je da publika već u nekom trećem minutu koncerta, doživi tu emociju.” Da li ste stigli tu emociju?
“Ne znam da li jesam, ali ponekad, ne uvjek, čovek susretne taj jedan trenutak koji nazivamo nadahnuće.”
Za sam sam kraj, gospodin Šerbedžija nam je ukratko rekao u vezi svog novog albuma koji nosi naziv “Ne okreći se sine”
“To je album koji sam napravio, ima već godinu dana, to su neke moje pjesme, a uglavnom su pjesme mojih prijatelja, tako da je recimo pjesmu za mene napisao Husein Hasanefendić, šef Parnog Valjka, dvije pesme je napravio, “Kasna jesen stiže” i “Eto Pjesma”. “Eto Pjesma” je postala u Makedoniji hit godine. Jednu pjesmu je napisao Urban, jednu Zlaja Arslanagić, ja sam sam sebi napisao dvije pesme. Sretan sam uglavnom sa tim albumom, ali ne izvodim stalno te nove pjesme, jer nikad neću zaboraviti kad mi je Kemal Monteno rekao jednom kad smo imali koncert zajedno u Crnoj Gori, u Podgorici, ja došao iz Los Angelosa i onako umoran dođem na koncert i sad pjevamo naše duete, “Ni u tvome srcu”, “Kad umre ljubav” i onda u jednom trenutku, ja sam sam svoju pjesmu pjevo, ovi aplaudiraju, a on mene pita, da se ne čuje na mikrofon, “Jel’ bolan Rade šta ti to pjevaš? Pa reko pjevam ovu svoju novu, a on kaže, volio je malo i psovat, “Ma j… novu, nova je dobra samo kad postane stara (smeh), tako da na koncertu uvjek moraš misliti na to, publika hoće uvjek one pesme koje znade.”
Da li planirate turneju po Srbiji i koncerte još u nekim gradovima?
“Sad ne možemo, zbog ove situacije, inače sam ja uvjek pred Novu Godinu imao te velike koncerte, najpre u Sava Centru, pa sam se posle nešto naljutio na njih, pa sam držao u Domu Sindikata.”, završio je Šerbedžija.
Napomena: Pitanja gospodinu Šerbedžiji postavljale su i kolege iz medija koje smo pomenuli na početku intrvjua.
Za više informacija i zanimljivosti iz sveta domaće kinematografije zapratite naše stranice na društvenim mrežama Facebook i Instagram
